Топола

од грома п одује; од гладп и сиротпње; од болестп п пропастн!.... Мој је отац у једноме од оних пет срекних округа у крушевачком, па он у њему пзрпче овоме данашњем земану онаку страшну пресуду; а кака се жалба неће чути на другом месту, у оннх злопатнпх 14 округа?! II запста данас се на све стране чује тужба: „Поплава! Суша! Град! Ветар! Мраз! Болест! Сиротпња! Оскудпца! Глад!...“ Кад поштедп вода, пзгорп сунце. Кад погатеди сунце, убпје град. Кад поштедп град, упропастп ветар п мраз. Што се посеје, не роди. „не донесе га Бог до руке“. Што донесе, с муком донесе, п мало је, недовољно, нема немање; спротпња! Ето гладп; ето и болестп! Ето несреће! Онда је крпв Бог; „свет се пзродпо“; п људи су згрешилп пред Богом“; „радплп на светку“; „закопало се коппле“; л наљутпо се св. Илпја“; ударила нека редња п морпја у грешнп народ“; .не да Бог“; л тако хоће Бог“; ,така. је воља божја!“ А све зато, што је „грешан данаити појас“ Тако п мп можемо, „ка’ што нам је п бабо радио “, продужптп лудо п немплостиво затпрање горе, па ћемо п мп нашој децп рећп; ви сте се пзродпли; вн сте грешни /“ II тако може пћп докле нестане са земље „грешнога“ племена српскога.... А чиме затрсмо, н како затрсмо шуму? Ево чиме. Мало смо умелп, и мало умемо, да се користимо каменом и земљом прп зидању п сваковрсним грађевимама, но све дрветом п од дрвета. Помпслпмо само-

134

3АГОР К II Њ Л