Топола

ономе ко своје земље, своје отаџбпне нема, а још теже ономе ко ,је напушта. Па, шта онда да радимо?.. Ппак пма дека; има помоћи, има спаса, само ако смо устаоцп п врсни спновп сдавнпх предака својпх п вреднп ученпцп н пос.lедованп просветптеља Саве. Атгп не можемо да обуставпмо сечеве, затирање н пропадање данашње шуме, прпродне п готове, мп можемо да подижемо нову. У свпма просвећенпм, обрађенпм п уређенпм, земљама овај се обрт п пзвршно. Оне готове прпродне шуме су посечене, а место њпх засађене су друге, нове. Старе шуме су незгодно п растурене по земљп. Пма пх онде, где би успевадо најкраснпје жпто, шљпве, грожђе, пап друга кака родпмља; а нема их често онде, где бп оне биде најпотребнпје: да закдањају од ветра, да хватају п купе кпшну воду, да држе хдадовпну и не даду да вода дотпче бујна п крвава те да све шгавп п односп. Сем тога п дрвеће њпно нпје оно, које бп бидо најкорпснпје п најбоље, него оно што га је прпрода сама посадпла. А кад њпх посадп човек, онда је другојаче. Онда он засади ону шуму, оно дрво, које он хоКе, и онде, где ништа друго неКе да роди, где треба, те да га што боље чува к заклања од свих оних зала, и чинк сва она добра, што смо их иобројали. Па, да дп нпје то боље, што смо ми стару шуму псеклн ? запитаће којп добродушан п несмпшљен читалац. Нпје боље, ннје боље за то, што смо мп тодпко стару псекдп п затрди, а нншта не засадклк к не иодкгли.

140

ЗАГОРКПЉА