Топола

276

престава и сензација зову ce асимилацијама, кад с y исихичке природе, a чисто механпчкп спојеви престава π сензација као п спојеви сензација разних чула назпвају ce комиликацијама. Асимплација постаје кад ce једна слика пмагинацпје тако споји са сензацијом, да променп квалитет ове последње, a да сама добије њену јачпну. Пример асшшлације имамо y превпђању штампарскпх грешака, на пр. кад реч HCÉO прочптамо HEKQ не видећп да je штампано С место Е. У овом случају штампана реч НСКО изазпва оптпчку преставу НЕКО, која ce спаја са штампаном речи тако да тај спој добије квалптет преставе a пнтензжтет сензацпје. Ппсцп су рђавп коректорп својих сппса с тога штоправе честе аспмилације при читању. Другп пример асшшлације имамо y спедећем. Фпгура AВ G D Αχ Βχ Οχ D x нацртана y сл. 30 (y којој су лишгје AA l5 ΑχΒχ, Αχ ГГ х нацртане испрекидано), видпсекао коцка, чијаје површпна ABGD напред, површпна ΑχΒχΟχΕχ позадн, a тачка Αχ y дубинп (т.ј. даље од површине хартпје). Иста та фигура пак нацртана y сл. 31 y сампм непопрекпдашш линијама 'види ce плп као многоугао (као површпнска фпгура) илп као тродимензионална коцка, h то ово последње на два начпна. Кад напме фпкспрамо тачку G, онда he ce та фпгура впдетп каб коцка чпја je предња страна AB CD, атачке Αχ п Сх y дубпнп. Фпкспрамо лп пактачку Αχ, онда he површпна Αχ Βχ Ci Di бптп напред, a тачка G y дубпнп. Очевидно je да мп y последња два случаја уносимо преставу тродпмензпоналне коцке y опажање (јерпначе ово не бп бпло променљпво) ; несу.мњиво je дакле да y овпм случајевпма постојп аспмплацпја. Компликацнје су, као што рекоомо, механпчки спојеви слика имагпнацпје п чулнпх садржаја пли механичкп спојевп сампх чулпих асдржаја као таквпх. Напр. кад руком додпрнемо ото, онда прп том имамо ocehaj пппања п ocehaj впда y непо-

сл. 30.

сл. 31.