Топола

279

нацртана без прекида a друга пспрекидано. онда ће ова друга изгледатп дужа од прве. По једном објашњењу, које je поставио Вунт, ова илузија настаје услед тога што ce наше око при кретању погледом задржава дуже времена на пспрекиданој него на неиспрекиданој лшшји. одн. што je y првом случају потребан већи напор очних мускула, одн. већа јачина мускуларних осеhaja, који прати покрете јрчију, него y другом, те с тога π линија шгледа дужа. Тешкојемеђутим прпзнатп ово објашњење за тачно, јер ми смо впделп (упор. § 26) да мускуларнп осећајп не пграју ону битну улогу при опажању простора, коју им Вунт прпдаје. Вероватнпје je претпоставптп да илузпја лежп y самом чулном органу, чпја je структура на неки начин таква, да пспрекидана линпја изгледа већа од неиспрекидане. Исто тако вероватно je да y структурп чулног органа пма своје порекло пплузија, што нам вертикалне линпје изгледају дуже од хоризонталних : квадрат y сл. 20 пма услед овога изглед правоугаоника, чије су вертпкапне стране веће од основе. Даљи пример илузија чула вида сачињавају илузије углова, које ce нарочито јасно јављају y вези с правим линијама. Обе праве y слици 32 стварно су једнаке, међутим она десно изгледа мања од оне лево, што до лази од разлике y угловима на њиховим крајевима. За ову илузију доистаје тешко претпоставити да има своје порекло y структурп самог чулног органа, вероватније je узети да она долази одутицаја репродуктивних елемената. На који начин пак ови последњппритоме делају, тешко je рећи. Неоумњиво je само толико, да они чине те оштри углови изгледају

сл. 32.

сл. 33.