Топола

278

јом. 0 илузији y овом најширем смислу пак не говори Пспхо* логија, зато што су то опште органске илузије, штосу то „природне“ илузије. Пошто je наиме немогуће замислити субјект без организма, то je пемогуће замислити нп пошуну формалну конгруендију унутрашњих п спољних ствари, оспм тога та би конгруенција била само од штете по живот једног пндпвидуалног организма ; ми имамо смањену слику спољнег света, слику, која нам тај свет пружа y једном мишшуму потребном за нашу оријентацију y њему (тако y нашој оптичкој слпци света нема опажаја органских ћелица h њихових ситнијих органскпх састојака; нема опажаја молекула п атома и т. д. ; слнке далеких тела јако су y том опажању смањене, јер са тим телпма имамо мало релацпја). Илузије y овом ширем смислу постоје код два чула, код чула вида п код чула шшања. Код чула пипања навешћемо једну илузију коју je опазио још Арпстотело: то je илузија, која постаје укрштањем прстпју на руци. Кад укрстимо кажппрст п средњп прст, затворимо очи ii сваки од њих на њиховпм крајевима десно п лево (не y средпнп) додирнемо врховпма од цпркала, онда ће нам постала два ocehaja прптиска нзгледатп растављена онолпком истом дпстанцпјом, колика би постојала пзмеђу њпх да ce прсти налазе y нормалном неукрштеном положају. Постанак те плузпје има ce објаснити овако : сваки ocehaj шгаања пма своју специјалну боју, своју локалну ознаку (упор. § 26), п на основу тпх ознака мп при затворенпм очпма јасно разликујемо утпсак на кажппрсту од утиска на средњем прсту, тако да за њих одмах везујемо оптичку преставу њихове раздаљпне прп нормалном положају прстију, пошто смо ce на ту асоцијацпју дугим иокуством навпклп. Доиста плузија после извесног времена сасвим престаје, ако при извођењу експерпмента очп увек остају отворене. На сличан иачпн да ce објаснптп п плу г зпја двеју куглпца место једне, која наотаје кад ,се једна куглица шша крајевима на показанп начин укрштенпх прстпју. Muoro интересантнпје од плузпја чула шгаања су илузије чула вида. Пајпростпјп пример њихрв имамо на правим линијама. Ако имамо две праве линпје, које су стварно једнаке по величшш, a од којпх je једна