Топола

285

(Mitfreude), љубави, иоверењо, пошШовања, обожавања idui као осећање саучешћа п сао/саљења. У осећању ненаклоности пак друга нам ce личност јавља као пичност која нам нпје симпатична (овде je престава несшшатпчностп много чешће праћена болом него престава спмпатичностп y првом случају задовољством), и према позптивном плп негативном емоционалном стању њеном. осећање ненаклоностп јавиће ce с једне стране као осећање зависти, a с друге стране као осећање злурадостш, свирепосШи, исмевања, ирезирања, одвратности, неповерења, док осећање мржње спада и y једну и y другу од ове две групе, према томе да ли ce мржња односи на познтпвне или негативне особпне другога. Да су сва ова осећања доиста сложена ми ћемо овде показатп на осећању сажаљења и осећању завистш. Сажаљење je осећање наклоности изазвано преставом друге лпчности којапати: репродуцирајући y преставама ово осећање њеног бола ми п сами осећамо бол (саучествујемо y њеном болу), међутим упоређујући своју сопствену личност са њеном, ми осећамо задовољство с тога што ce не налазимо y истом стању y комо ce она налази. Ако нам je личност која пати нарочито симпатична, бол he ce y сажаљењу потенцирати, али задовољство, што ce ми сами не налазимо y истом стању, ипак неће ишчезнути. Завист je осећање ненаклоности изазвано преставом друге личности, која ce радује (одн. која има особине којејој причињавају радост, или за које ми претпостављамо да треба да јој прпчињавају радост) ; репродуцирајући y преставама ово осећање њене радости ми не учествујемо y њој, већ на против, упоређујући наше сопствено емоционално стање са њеним (одн. наше сопствене особине са њеним), престава њене радости изазива y нама осећање бола, које ce као такво заједно са овом преставом' непрестано обнавља, те тако постаје сложено осећање зависти. Као прелазни облиди између личних (и то личних осећања прве групе) и општих осећања имају ce сматрати осећања храбрости, немоћи, духовне малаксалости, дгуховне одврашности и т. д.