Топола

286

Најопширнпје излагање изложених слржених осећања (са пешто друкчијом поделом) наћи he чпталац y Pr. Jodl „Lehrbuch der Psychologie“, 3-te Auf!., 11-er Bd. s. 354 —411, π y H. Hoff ding, „Psychologie in Umrissen etc“, 4-te Aufl, s 316—354. Објективна садржајна осећања делимо, према природи садржаја на које ce односе, y ове четири групе: 1. инШелекШуална , 2. есшетичка, 3. етичка и 4. религијска осећања. Интелектуална осећања најсиромапшија су y квалптативнпм ниансама међу свима -овим групама п y разнпх индивидуа разлпчно су и развпјена, одн. јача су или слабпја, чешћа или ређа. Сва ce та осећања дају свести на трп основна квалитета: осећање извесности (евиденције, истпнптости). осећање неизвесности (интелектуална сумња) п осећање слагања. Прво осећање je осећање задовољства које прати правплно изведен суд п закључак при мпшљењу ; друго осећање je осећање бола које пратп неспоообност мпшљења да дође до жељеног правплног суда п закључка; a треће осећање односи ce на архитектонику појмова и ставова који сачпњавају спстем знања. Прво осећање назпва ce друкчије π теоријдким интересом (пнтерес за чисту iictiihj') ii оно код знатних миолилаца п научника чпнп најјаче духовно осећање; треће осећање нарочпто je јако развпјено код фплозофских мпслилаца, којп стварају системе, п оно код њпх често добпја карактер естетичког осећања. Код тпх мислилаца п друго осећање пгра велику улогу. Сва ce естетичка духовна осећања дају поделитп y тригрупе: y осећања узвишеног, лепог (чистог лепог) и умиљатог (amnuthig). Осећање узвпшеног односи ce на објекте којп су или сувпше велпкп (океан, пустпња π т. д.) или сувпше јакп (узбуркано море, човек y борбп са судбпном π т. д.) ; y колико су то објектп, којп премашају наше моћи, y колико ce мп према њпма осећамо мали и немоћни, они (одн. престава њихова) y нама изазивају осећање бола, a y колико ce мп самп као свест п дух осећамо (према несвесшм објектима) над њима, (илн као људска личност идентичнп сањима),