Топола

294

крет нема никакве везе са њиме, он следује моханнчки из саме вољне одлуке, којаје поотала одн. донесена y области престава, y сфери слика имагинације, при чему су слике мишљења као „разумни мотиви“ од највећег значаја. Даље je по овој теорији трећи члан, вољна одлука, завршни и y исто доба одсудни члан целог вољпог феномена, y њему ce јавља воља као један битно нов факт свести, кОји као такав није нжкакав садржај више већ способност свести за произвођење апсолутно спонтаних промена. По другој т. зв. сензуалистичкој теорији вољни феномен садржн од наведеннх пет чланова само други и пети члан т. ј. само преставу кретања и само кретање, a место осталих чланова долазе мускуларни осећајп, којп прате произведено телесно кретање, иу овиж мускуларџим осећајима налази ова теорпја оно што je битно вољном феномену. Јер по о.вој теорији вољна радња или вољни покрет (јер она само y спољшш телееним покретима види вољне радње) постаје непосредно из рефлективног покрета. (о овоме видп § 9), н το онда, када ce ови почну опажати одн. када им почне претходитп престава кретања (кад ce рефлектпвни покретп претворе y т. зв. аутоматске). По трећој т. зв. емоционалној теорији воље вољнп феномен садржи нужним начпном само трећи и четврти члан, т. ј. само емоцију и вољну одлуку, која и сама није нпшта друго до једна нарочита форма емоције. По овој теорпјп вољнп феномен нпје ограничен на сферу престава, т. ј. иије потребно посредовање преставе, одн. преставе телесног покрета, да ce телесни покрет произведе, воља je y стању да пропзведе телесне покрете и на основу самих чулнпх утпсака. С тога по овој теоријп треба разлпковатп просте вољне акте од спожених и оне прве пдентифпцпратп са простим нагоноким радњама (Triebhaft dlungen), које су директна последпца емоције везане за један чулнп утпоак, док сложене вољне радње престављају изборне радње (Willkür-Lind Wahlhandlungen). По овој емоцпоналној теорији међутим нису јаке емоцпје увек потребне па да ce јави (изборна) вољна радња, већ и слабе емоције y стању