Топола

306

област може y разним моментима свести сужавати и проширивати, и то y разним правцима, то je несумњиво. 0 факторима, спољашњим и унутрашњим (органским), који одређују ову ограннченост, упор. моју наведену студију „0 слободи воље и т. д.“, 1908, стр. 89 —95. На послетку рећи ћемо нешто и о тзв. мотивима вољне радње. Ако je воља један слободан акт, који свесни субјект може извести на свакој врсти својих садржаја, онда ce тај акт може јавити и потпуно сам, без пратње икаквих специјалних свесних садржаја. којиби били повод за његово јављање (ако je воља слободна, онда мотиви могу бити само повод пошто нису узрок за њену појаву), али он ce може јавпти п јавља ce y велпкој већини случајева y пратњп оваквих садржаја. Ти су садржаји преставе с једне и осећања с друге стране. И преставе и осећања могу ce сматрати за мотиве вољне радње y ширем смпслу. али y ужем смислу само су осећања мотпвп њенп. Јер осећање задовољства као такво један je садржај свести, кога наша воља xohe, a осећање бола садржај кога она неће, док су преставе као- такве нешто што не стоји y таквој примарној везп са вољом. нешто према чему je воља пндпферентна. Међутгш ова прпмарна веза између осећања и воље није таква. да воља мора увек хтетп задовољство a не хтетп бол, п нпје таква, да воља може хтетп п нехтетп само ако постоји осећање, које ју пратп. Услед везе осећања са преставама ми можемо хтетп п један објект, којп нам причпњава непосредно бол, али мп то чпнп.мо претпостављајући, да he његово хотење илп нама илп другима причинитп, непосредно пли посредно, задовољство или отклонити бол ; тако псто, само пз супротног разлога, ми можемо не хтетп један објект који нам непосредно причпњава задовољство. Напослетку ми можемо хтети и преставе објеката, које y свестп непосредно нису праћене нп болом нп задовољством, али π тада мп то чишшо претпостављајући, да he тп објектп бпло нама било другима y будућностп непосредно плп посредно причинити задовољство плп отклонптп бол <упор. § 23).