Топола

305

субјекта, το je она као таква приниипијелно независна од садржаја, манпфестација њена y појединим вољним актима дакле потпуно независна од мотива (престава п осећања), на које ce ови актп наслањају. Постављано je често питање, да ли je људска воља апсолутио или само релатпвно слободна ? Одговор на ово питање разлпчан je према томе шта ce под вољом разуме. Ако ,се под вољом разуме сам поједгшачан вољни акт, онда je воља слободна y апсолутном и неограниченом смислу. Ако ce пак под вољом разуме способност субјекта да пропзводи такве апсолутно слободне вољне акте y своме свесном садржају, онда je y точе смпслу воља несумњнво ограничена. Јер вољни акти као промене, које свесни . субјект изводи на евесном садржају, не могу зависпти само од свесног субјекта, већ и од самог овог свесног садржаја. Наш свеснп садржај на име, ii ако je свесни садржај нашег субјекта, завпсп y својој егзпстендији и од ствари спољнег света, и спољни свет може y тсше свесном садржају исто тако изазвати са своје стране промене, као што свеснп субјект са своје стране, својом слободном вољом, може y љему изазвати промене, према томе свеснп субјект није y извођењу промена y своме свесном садржају свемоћан, он je y томе погледу ограничен,. његова слободна воља дакле већ по самој природи свесног садржаја (његовој зависности од спољнег света) има границе свога простирања y овом последњем. Мастионицу, која стоји преда-Јшом, a која je као објерст опажажа само један садржај моје свестп, ja могу дићи својом руком, док међу тим ону тешку neh, која стоји y ћошку собе, не могу дићи својим рукама па ма колико ce напрезао. У оном првом случају моја воља могла je посредно да изведе на једном свесном садржају промену (тиме што je непосродно изазвала промену y руци), y другом случају она то није могла учинити ни иосредно. Ограниченост слободне воље субјектове значн дакле само ограннченост области евесног садржаја, y којој ce акти слободне воље могу од стране свесног субјекта произвести. Разуме ce, ова ограниченост не може никада ићи дотле да ce субјекту одузме потпуно могућност његовог споитаног делања y области свесног садржаја, то je немогуће и противречи непосредно самом појму свесног бића, али да ce та

ПСИХОЛОГИЈА