Топола

боко забринутог човека, који се нашао у једној замршеној ситуацији из које не зна како да се извуче, и коме одиста није до тога да прави велике амбициозне планове.

Зашто су онда либерали држали да Гарашанин хоће да буде Кнез? То није била једна идеја на коју су сами дошли; они су је већ затекли распрострту. Кад би се трагало за њеним пореклом, нашло би се да се она први пут јавља за време Кримског Рата, четири године пре Св.-Андрејске Скупштине. Аустријски консул први је пустио глас да Гарашанин тежи за престолом. Гарашанин пише, 12 августа 1854, да је аустријски консул РадосављевиК долазио и говорио Кнегињи „да његов двор зна да је меморандум дело Француза, да је оно извршено чрез Гарашанина и МариновиКа, у чему је Сегир учествовао; да смо с тим сви ишли на то да Књаза компромитирамо, и да му сломимо врат; да то све с намером бива, да се Аустрија огорчи шротиву Књаза те да дозволи његово паденије; да је Француска наумила Књаза збацити и Гарашанина окњажити, и да то Аустрија позитивно зна, но да се она не да преварити чрез Французе, него Ке, истина, тражити себи сатисфакцију за увреду, али Ке зато опет одржати Књаза и доказати му да он бољег пријатеља нема од Аустрије...“ Као што смо раније показали, „француска политика 1 ' Гарашанинова била је управљена не само против Русије него и против Аустрије. Он је тражио наслон на Западне Силе с тога што се бојао да, после укидања рускога протектората, аустријски утицај не постане свемоКан у Србији. Аустријски консул, који је осетио на шта Гарашанин циља, борио се против његове француске политике свима средствима. Он је морао рећи кнезу Александру од прилике ово; „Ако будете ишли с-Аустријом, она Ке вас одржати на престолу; ако се буде везала с Французима, Французи Ке вас оборити, и довести за Кнеза Гарашанина, кога више цене од вас.“ Први глас о Гарашаниновој кандидатури на престо пуштен је тенденциозно, да би се код Кнеза пробудило неповерење према француској политици коју је представљао Гарашанин.

Овај глас који је аустријски консул пустио о Гарашанину, Гарашанинови противници одмах су прихватили и разнели на све стране. Људи из камариле и из аустрофилске групе непрестано су шапутали да Гарашанин хоКе да буде Кнез, ида га с тога треба држати што даље од власти. Гарашанинов поновни долазак на Владу значио је крај личног режима и крај аустрофилске политике, дакле, крај и њиховога поли-

240

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА