Топола

и он био пристао на повратак кнеза Александра. Је ли то могућно? Грујић износи као чисто своју претпоставку ово; Гарашанин је пуштао да се говори о повраћању кнеза Александра, јер се војска могла побунити само у његово име. Али, пошто би војска једном ослободила Скупштину од секретара, растерала народ око ње, и васпоставила у њој утицај великаша, Гарашанин би већ умео удесити с Турцима да они не пусте Кнеза из града.

Шта је и како Гарашанин намеравао, то не може нико знати. Али ма шта намеравао, он је умео да свом раду да сасвим коректан изглед. После Кнежевог бегства, његова је главна брига била да спречи у војсци сваки покрет у корист побеглог Кнеза. Он је, то исто вече, позвао к себи Лукавчевића као начелника војске, рекао му да је Кнез у граду, и да он, Лукавчевић, има да гледа да се „мир и ред у војсци одржи“. 1 „Предосторожан" као увек, он се није ослонио на просто обећање Лукавчевићево, него је послао у касарну начелника војног одељења у Министарству Унутрашњих Дела Миливоја Петровића Блазнавца. Блазнавац, који из касарне није више излазио, ту је и ноћивао, имао је да пази на Лукавчевића. Чим би овај покушао да изазове у војсци покрет за кнеза Александра, Блазнавац је имао упутства да му одузме команду. 2 Пре него је завера од 12 децембра и скована, Гарашанин је предузео све што је од њега зависило да таква завера не успе.

Долази 11 децембар: Скупштина васпоставља Обреновиће, и узима намесничку власт у своје руке. Гарашанин одмах каже јасно и категорично да је Скупштина скренула с правог пута, да она не може бити намесник, да њој он неће предати војску и полицију, него само једној правилно образованој привременој Влади. Човек од реда и закона, стари бирократ, Гарашанин је противан једној револуционарној Скупштини, као и једној побуњеној војсци. Као год што је од војске тражио да остане мирна, тако је и од Скупштине тражио да остане у границама закона. Војска, нека се не меша у политичку борбу која је се не тиче; Скупштина, нека не присваја себи кнежевску власт која јој не припада.

Дванаестог децембра он остаје код своје куће, али чега има у томе сумњивога? Он је седео код куће и чекао да га Скупштина извести да је образована привремена Влада, о којој

1 ККУ (1859) 493.

2 Милева Алимпић, ор. сШ, 201.

277

ТРИ ДАНА РЕВОЛУЦИЈЕ