Топола

На тај се начин, ма и привремено, хришћанска кућа спасавала беде.

Најтежи намет хришћанима био је данак у крви, у живој деци одвођеној у Цариград, од које су стварани јаничари. Да родитељи хришћани спасу своје дете, употребљавали су разна средства. Најобичније је било откуп, кад су се могли подмитити харачари. Али то се није могло сваки пут, и тада ]е прибегавано женидби мушкараца још у дванаестој години и плаћању харача за ожењену мушку главу. 1 Тим се на једној страни добијало што је дете задржавано у кући, али се на другој губило, што су на кућу повећани порези и намети. Ну некад ни то није помагало. Зато се прибегавало крајњим средствима: сакаћењу деце или родитељ прима мухамеданство са одраслијом мушком децом и тада не даје децу у јаничаре. 2

Обичај пак да се хришћанске породице спасаеају насиља и намета на тај начин што мухамеданство прима само домаћин куће потиче из времена Селима 11. Овај је, да би повећао број мухахмеданаца у турској царевини и тим створио што више Турака, ударио нарочити тешки намет на хришћане, с обећањем: да ће ослободити сваку хришћанску кућу, у којој један мушкарац прими мухамедапство. То је имало дејства, јер је у многим српским кућама по један мушкарац примио мухамеданство и

1 О тој врсти данка в. опширније у нашој расправици Данак у крви (Београд 1898). Упор. Гла сн. 3 е м. М уз е ј а за 1909, стр. 74

2 Шпегагlо сИМагс’ Апlопlо Рl§ а! е 11а, §е п-111’ ћиошо уЈсепНпо (штампан у 51агтпаша XXIII стр. 125.