Топола

тању народа у маси; а кад је турска војска једном заузела те крајеве и преко њих отишла даље, о бежању народа није могло бити речи. Даље, да је народ листом напустио те крајеве, зашто би се тај исти патријарах Арсеније следеће године трудио да га, заједно с Брђанима и с Црногорцима, спрема на устанак у користћесара? 1 Најзад, била је материјална немогућносг да се народ из тих крајева листом сели: Турци су тамо допрли за ћесаревцима као бујица, заузели су их и у њима господарили. Сем тога то је било најгоре зимње доба, кад се нису могли хватати који било путови, и већи део тих крајева био је заузет пре него је патријарах и побегао кришом.

У то доба, дакле, и под показаним погодбама није било сеобе православних Срба у маси из тога краја"' као што се т’о стално досад тврдило. Сеобе је било и било је бегства, али тамо где гаје могло бити. То су крајеви у које Турци нису одмах упалн и нз којих се народ имао кад повлачити испред Турака* То су: Санџак, Косово са Горњим Поморављем и цела Србија у границама до овог балканског рата„ где су се ћесаревци задржали дуже. Из тих крајева иселио се српски живаљ православне вере и прешао преко Саве иДунава, а у те крајеве, поступном миграцијом, притиче ново становништво крећући се увек на север. Са терена пак граничнога са Арбанијом том. приликом узмакли су само појединци, и то одмах са ћесарском војском која је узмицала, и они што су„ као добровољци, остали у ћесарској војсци, кад су је други напустили и повратили се Турцима. У прилог горњем говоре три факта : први је, што међу лично-

1 11з 1 (1, 139-142. В. и Глас ВХ, 173.

50