Топола

90

Кнежевина Србија, и ова је добила сталну границу по хатишерифу од новембра 1833 г., видимо помухамедањене Клименте на послу, који су мухамеданци Арнаути дотле у велико били завршили у крајевима с проређеним српским становништвом услед догађаја од 1690 и 1737 год. Они раде на мухамеданизирању српског становништва на Пештеру и око њега. Само је тај њихов рад доста слаб. У половини XIX века тај њихов рад представља фазу мухамеданизирања пре оне у којој смо видели Србе католике у околини Призрена и Ђаковице и у неким местима на Косову у првој половини XVII века и кроз који су православни Срби из тих крајева прошли у половини XVIII века.

И ту се врши прво мухамеданизирање мушкараца. Према једном податку из 1848 год., у породицама српскпм, у којима је настало мухамеданизирање, још ни сви мушкарци нису били помухамедањени. Један допис, штампан у „Новинама Читалншта Београдског" бр. 12 од 12 марта 1848 год. јавља: „Пештери и Биор, ово су два мала предала измефу Скадра, Белог Поља и Новог Пазара, у којима никакве законе власти нема, него сами по себи на фисове суде, сирјеч који највише браства нма, онај им је најстарији. У овим пределима ина таквих домова, у којима се налазе по дваубрата, нак један верује Христа а други Мухамеда, један клања а други се крсти. У неким куКам'а" има по три брата и сва три држе се да су Турци, а отац им је Србнн, и тако синови клањају, а отац се крсти; а кад барјам дође, сви заједно прославе, отац иде у цркву, а синови у џамију. У овим пределнма и то се може наћи да два брата Турчина у једној