Топола

91

кући живећи један држи за жену булу, а други христјанку, па једној име- Ана а другој Назија“.

Процес мухамеданизирања православних Срба у овом крају, започет касно и вршен с мање снаге и под тежим погодбама, имао је и захват сразмерно мали. А већ до процеса арнаућења једном помухамедањених Срба канда није ни дошло; или, ако га је и било, то је у најмањој мери, тако да се рад помухамедањених Климената на Пештеру не може ни поредити са јачином и резултатима рада Арнаута мухамеданаца у Метохији, у околини Призрена и јужно од Шара. Стога, у колико је познато, данас насеље помухамедањених Арнаута на Пештеру представља више оазу, која је имала погодаба да се одржи, али није имала снаге да ради попут Арнаута мухамеданаца у даљем залеђу њихову, који су се наслањали на праву Арбанију. 1

Јасни су узроци зашто је процес мухамеданизирања православних Срба у том крају био спор, ■зашто му је захват био скучен и зашто за њим није наступио и процес арнаућења. Клименташко насеље на Пештеру, слабо само по себи, било је окружено са свих страна српским етнографским елементом и одвојено једним појасом од других Арнаута мухамеданаца. Тако одвојено то насеље није добијало прилива из арнаутске пустоносне реке, којој је турска државна политика упућивала ток у другом правцу. Српски пак елеменат, који је окружавао ово арнаутско насеље, био је у толико срећном поло-

1 О Арнаутима на Пештеру у данашње време има највпше у студији Г. Гастона Гравје-а Новопазарски с а н џ а к објављеној ућез Аппаlез бе Оеоцгарћје. Српскп превод у С. К. Гласнику XXX, 285—290