Топола

12

народна револудија 1804 није отишла дање на југ, али који је у сваком случају спречавао доцније утицање живота слободне Србије на потиштене словенске масе у Турској. Али то арбанаско продирање на исток упућује нас да посумњамо у чврстину племенске организације друштвенога живота код њих. Наиме, оно је посредан доказ да се племенска организација код Арбанаса иживљава и да не држи више своје чланове сигурно у руци, јер она нпје више у стању да задовољи њихове живоШне потребе. У Северној Арбанији друштвени живот Арбанаса врши се још увек у границама племена којих по фратеру Михачевићу има двадесет и седам. 1 Истина кретањем и исељавањем становништва ових брда племена су често пута Шериторијално расШурена, али крвно сродство се и после тога oceha. Краснића има напр. у призренској околини, на Косову, у Острозубу, у ђаковичкој нахији, пећској и беранској, у Малеснјама ит. д. 2 Ма да се Краснићи у свима тим крајевима држе свога племенскога имена и сродства, ма да се сви ти растурени делови једнога племена сматрају као једноплеменици или арнаутски кушерини, сасвим је природно што удаљавање ових људи са њихове првобитне племенске базе слаби њихову племенску приврженост, постепено гаси племенске традиције и старе навике живота. Ако ти досељеници дођу у крајеве у којима су јаки други културни утицаји или у којима влада државни закон,

1 Вмд. Frn. Lovro Mihačević, Ро Albaniji Dojmovi s puta. Str. 21—24.

2 Вид. „О Арнаутима." Писмо од М. Ч. Борба год 1912, Бр. 15.