Топола

11

новији, настао је као последица повлачења српскога народа североисточно, дубље у унутрашњост и ближе северној граници. Стопу у стопу за тим повлачењем наступао је арбанаски елеменат. У првом периоду побеђавала је политичка и културна надмоћност српскога народа, у другом периоду побеђивала је културна заосталост и осамљеност арбанаскога народа у којој је племенска организација била сачувала пуну снагу. Турска не само да није ништа учинила да Арбанасе из осамљености изведе и културним мерама покуша увести у заједнички живот, већ је у суштини свога система владавине носила све услове за конзервирање арбанаске примитивности као што је кочила развитак у сваком другом погледу. То је сада, када нема више турскога режима, потребно у толико јаче нагласити што су власнички кругови балканских државица, као наследници турске власти, већ пошли путем не научнога принципа: да се са промеком установа и услова живота мењају и људи, већ путем варварскога начела, којим се чак ни Турска није у толиким размерама служила: да су гробови и вешала већи учитељ од нових установа.

2. Племенска организација и крвна освета

Продирање Арбанаса на исток је од великога историскога значаја. Оно је одлучило судбину српскога народа у целој области на јужној граници пређашње Србије. Оно је створило онај познати арнаутски појас који је врло вероватно могао бити један од узрока што наша