Топола

16

није. Поједине породице су биле у могућности да на рачун других захвате већи и бољи део племенске земље. А како је што је за распадање пламенских организација нарочито важно новчана привреда свуда више или мање продрла, јаче и богатије задруге су могле своје богатство увећавати прикупљивањем земље, пљачком, отмицом, трговином и свима другим средствима којима новчана привреда и производња еспапа отвара широм врата.

Као што је преласком земље из племенске својине у задружну и развитком новчане привреде раздрузгана истинска подлога унутрашњега племенскога јединства, тако је н оскудица у земљи и стешњеност у северноарбанским кршевима натоварила племенима на леђа сталну борбу око земље и племенских атара. У цвету свога развитка племенска организација претпоставља врло неразвијену производњ}' и врло ретку насељеност у пространој области. Докле племе има на расположењу довољно незаузете земље која се са намножавањем чланова просто заузима и увлачи у обраду, дотле су свађе и борбе око земље излишне, дотле оскудица у земљи не увлачн племе у сталне сукобе са суседним племенима, дотле и приватна задружна својина земље није по јединство племенске организације тако опасна. И у том погледу је племенска организација код Арбанаса изгубила реалну подлогу. Како се то може објаснити? Племенска организација нзгубила економску подлогу, па ипак се одржава. Како је то могуће? Такве појаве за историју људскога друштва нису ништа необично. Организација људскога друштва, облици заједничкога живота управо