Топола

17

и иду за економским променама, као последица истих, никако обрнуто. А како ће се и којом брзином вршити продес прилагођавања облика друштвенога живота облицима- рада и производње, то сад зависи од многих других историских фактора.

У том погледу за арбанаска пламена је веома карактеристично: прво, што је садашња њихова постојбина искључиво кршевита, планинска, бесплодна област Северне Арбаније; друго, што је та област по природној отсечености и саобраћајној искључености можда најизолованија стопа земље у Европи. *Ето на тој стопи земље племена су се сачувала и намножавањем узајамно стешњавала, осећајући тешку оскудицу у земљи у толико јаче што су најбољи делови земљишта у границама племена приграбили појединци, истакнути прваци, понеки бег и богате задруге. Међутим околина ове кршевите постојбине и према приморју и са југа и од плодних поља Македоније и Старе Србије на истоку била је заузета великим чифлицима чије границе су чували свим својим ауторитетом моћни бегови и државне • власти. У границама племена дакле појединци нису више имали обезбеђену егзистенцију као некада, а сваки њихов покушај да нађу опстанка ширењем племенскога атара доводио их је у оштар сукоб са суседним племенима и државним властима. Једини резултат свакога таквога покушаја био је повећање броја свађа и непријатеља. У тој тескоби, као у каквој крлетци, настао је нов живот у племенима и између њих. Пре свега апсолутно неповерење према свакоме. Сви путници по Арбанији саопштавају 2