Топола

21

жао старих обикнутих облика и начина који стоје на степену највеће примитивности. На путу кроз Арбанију гледао сам врло често дрвену ралиду која по самој површини прљка, а .могу се проћи читави крајеви а да се не види другога усева осим кукуруза. О значају промене усева овде се изгледа ништа не зна. Ако их запитамо зашто се не сеју друга жита осем кукуруза и могу ли она да успевају, одговарају вам како је тако тај свет научио! Главно богатство ових људи било је некада у стоди. Стока је врло рђаве расе. Козе су изгледа најраспрострањенија домаћа животиња ових горштака. А мало, чупаво, жуто, дивље говече, које смо виђали у чопорима по арбанским брдима, као да је први потомак старога изумрлога тура, родоначелника нашега донаћега говечета! АлД са делењем земље, продирањем новчане привреде и општом несигурношћу стоке је сваким даном све мање. Стока је постала главни предмет трговине; са њом се Арбанас јавља на тргу; продајом стоке долази до новца којимује потребан за куповину жита, за плаћање интереса и крвнине. А како североарбански кршеви не могу да пруже ни приближно довољну количину жита за исхрану, новац је постао неминовно потребан за само одржање живота, и ови гороштаци су се поглавито стоком и пљачком бранили од умирања од глади.

Поред јавне несигурности и општега осиромашавања главни удар сточарству задало је затварање излаза на приморје и у равније и топлије пределе. Притиснувши све добро земљиште беговски систем је оставио овим горштацима да се од племена до племена кољу