Топола

22

око сваке гудуре, сваке планине, свакога крша, па макар он не вредео ни сто гроша. Он им је све више затварао излазе и стоци. А како се сточно богатство ових крајева, богатих у пашама али сиромашних у ливадама, заснивало на томе што се-стока преко зиме. сјави с планине у приморје и топлије пределе, као што то раде и Куцовласи са Пиндоса и по Македонији, то је политичко и привредно хапшење ових племена у њиховим \кршевима и планинама упропастило сточарство као главни извор материјалнога живота.

Велика насушна потреба за новцем, с једне, и пресушивање извора да се до новаца дође, с друге стране, учинили су да се развије беспримерно страшан зеленашки спстем. По белешкама многих путника лихва се креће између 40 и 60 од сто. Вароши су постале центри те трговине новцем; оне су задужнле н великим интересима поробиле околину тако да ови убоги ђаволи стално сносе своје плодове рада у вароши, а из њих се враћају празних шака. Каква се беда у тим „гнездима слободе" зацарила насликао је врло живо њихов најбољи познавалац Марко Миљанов. О животу Куча, црногорска племена које је у најтешњем сродству са арбанаским племенима и апсолутно на истом ступњу културе и у истим приликама, Марко Миљанов пише; „Што су нмали своје земље и кућа по Нахијн и по Зети, све Турци присвојише. Пазаре им затворнше. Свако око Куча зарати ш-њима, једнако ко клања или се крсти. Тако и они никога око себе нијесу штеђели: били су, плењивали, грабили, палнли свакога а њи’ свако. Свака их је оскудица стјешњавала". „Тако кад им највећа мука од глади дође у зиму, кад нема никакве зелене траве да се њоме помогну,