Топола

24

царем не би промијенио, ни му се с пута уклонио да ra срете.“ 2 И држава која пође да од ових својих сужња купи харач није могла ни очекивати други одговор него што га је редовно добијала. Жене су говориле -својим мужевима; „Гините, не подарачите се, или дајте пушке нама женама, пусте ви остале!“ А када су Младотурди наумили да средствима без избора савију врат ових горштака у јарам пореских и војних намета, онда је у околини Ђаковице за време арнаутскога покрета 1908 певана у народу песма:

Будите милостивни, невоља је веља, Ублажнте арбанашки несрећии удес! Најбогатији има само комадић земље, Четирн овце, четири козе држи најбогатији. Из стене се мало хране добија, Седам кућа служи једно живинче. По вејавицн и снегу носи без одмора Го и наг човек свој товар; Пушку уза се, само соли с хлебом, Увек му претн смртна опасност! (Штајнмец).

У осталим крајевима Арбаније економске прилике, као што смо већ истакли, знатно су друкчије! У тим крајевима Арбанаси не уживају у шумској слободи и не носе поносито пушку као горштак из северне Арбаније, алн и не трпе перманентну глад. Као чифчије на беговским добрима они имају редован посао, а додиром са суседним словенским становништвом научили су се печалбарству. Врло велики број Арбанаса ради грубе послове, обично носачке и тестерашке, по варошима балканских држава, а из неких крајева, као што је то околина

2 Внд. Вој. Марко Миљанов: „Живот и обичаји Арбанаса“. Стр. 15.