Топола

27

живот и развитак уопште, као што се то у политичкој књижевности империјалистичке буржоазије радо узима. Јер, ако су неки народи, благодарећи повољним асториским приликама, чинили брже напретке од других, ако иду на челу људске цивилизације докле други остају у примитивном стању, то не даје право браниоцима завојевачке капиталистичке политике да те заостале, слабе, безотпорне народе сматрају за слабију, неспособнију, нижу, инфериорну расу, да им одричу сваку културну способност и да их оглашују за вечитога малолетника коме је потребно њихово „културно“ туторство. Та изобличена реакционарна одбрана капиталистичке завојевачке политике губи из вида да су кроз облик племенске друштвене заједнице и примитивна стања прошли сви културни народи. Али то нарочито не би смели губити из вида представници завојевачке буржоазије балканских народа који још ннсу скинули са себе врло видне трагове недавне племенске организације. Да црногорска племена нису много одмакла арнаутским, то је виде и лепо изнео најбољи познавалац једних и других, Марко Миљанов, саветујући сваком Србину: „нека знаш да није мука с Арбанасима, ка што се тебе чини, да си тш далеко од њега, и он од тебе.“

Па ипак Balkanicus и Д-р Владан написали су по једну читаву књигу са очитом жељом да сможде овај бедни арбанаски народ и да докажу његову неспособност за културан и националан живот. 1 Појава тих дела заслужује

1 Balkanicus; Арбански проблем и Србија и Аустро Угарска. Стр. 111. Д-р Владан Ђорђевић: Арнаути и Велике Силе. Стр, 188. ,