Топола

већу пажњу него сама дела. У капиталистичким дожавама та књижевност је стара колико и завојевачка капиталистичка политика. Када су интереси капиталистичких класа налагали да европске државе отпочну политику колонијалнога заробљавања, књижевну пијад је отпочела да плави књижевност а la списе Balkanicus-a и Д-р Владана. У Аустро-Угарској је та књижевност нарасла, после окупације Босне и Херцеговине и испуњена је оном истом аргументацијом коју су у нас почели уносити Balkanicus и Д-р Владан. Та аргументација је истина дрско пљување у лице закону развитка у чију је моћ буржоаска наука безусловно веровала и на коме је засновала сву своју борбу са племством и црквом, али зар завојевачка колонијална политика капиталистичке буржоазије ннј е исто тако безобзнрно бацање под ноге свих националних идеала о независности, ослобођењу и уједињењу? Појава тих списа чини еру у нашој књижевности као што поход српске војске на.Арбанију чини еру у политици Србије. Са лица српскога народа буржоазија почиње свлачити вео једне потиштене нације која се једино узда у моћ националнога развијања. Гледиште Balkanicus-a и Д-р Владана одговара преживелом и давно обореном кастинском духу у коме је племством и свештенство некада бранило своје привилегије, доказујући да је оно позвано да управља судбином народа зато што је од њега духовно развијеније. У борби протих привилегија буржоазија је некада знала на то одговорити: да су племство и свештенство духовно развијенији не зато што су природно обдаренији или богом изабрани, већ зато што

28