Топола

30

час као човека који гине за своју реч час као човека који убија другога из пушке коју од њега узме да разгледа. Из живота Шаљана, једнога нетакнутога горштачкога племена, Миљанов нам саопштава ова два карактеристична случаја. Једнога Шаљанина, поведена на губилиште, везир заустави у тренутку када је искежени Циганин са замахнутим јатаганом стајао иза њега, и запита га : „Казуј јуначки, јеси ли ти био кад на оваку муку?“ Арбанас рече: „Два пут су ми пријатељи дошли у кућу, кад нијесам љеба има да и’ дам, но су ми без вечере коначили; то је обоје било теже за мене од данашњега, јер ће ово данашње прој, а оно неће никад“ ‘. Једном другом приликом скадарски везир је тражио од свога слуге, опет Шаљанина, да му изда своје земљаке. Како друкчије није- успео, стави га на муке и доведе му мајку не би ли се сажалила и сина саветовала да учини везиру по вољи. Мајка ће рећи: „Кољо! Кољо! чува’ памет и част! Не жали двије ужице крви што he ти везир просут’!“ 2 На другој страни познати аустриски конзул Прохаска црта Арбанасе на основу личних доживљаја у ЈБуми као највероломнији народ.

Нашавши се пред тако противуречним мишљењима Balkanicus-y није било тешко да се одлучи, јер се управо био унапред одлучио. Бирајући између Марка Миљанова и Прохаске, он је изабрао Прохаску. Он није уочио да су та противуречна мишљења о карактеру Арбанаса баш доказ да се њихов друштвена живот

1 Внд. Марко Миљанов: Живот и обнчаји Арбанаса, Стр, 10. 2 Исто дело. Стр. 32,