Топола

31

налази у прелазној фази: племена губе свој стари моћни утицај а нови односи још нису исформирани. Ово марксистичко посматрање ствари Balkanicus-y није непознато; на основу њега он је понекад хтео и нама да очита понеку лекцију. Али то гледиште није никако згодно за оправдање реакционарне политике буржоазије, а у овом случају специјално издало би тајну о релативној историскоЈ вредности карактерних особина ових племена и зависности тих особина од ступња друштвенога живота.

Крећући се у уском кругу племена, Арбанаси су из те уске средине добили оне карактерне особине које се код њих највише истичу: беса, побратимство, гостопримство, поноситост, частољубље. Нешто слично томе нашао је и Морган код америчких племена Индијанаца, истичући да код њих „свако признаје несаломљиви ocehaj независности и лично достојанство у држању“. Као и код Индијанаца и код Арбанаса су карактерне особине чедо простоте односа племенскога живота. Од свих испитивача знамо да ови људи живе задовољно са минимумом материјалне и духовне културе, а пошто су мерила о животу исто тако скромна као што је уска цела њихова средина, то свако бедно чобанче можа бити опевано као херој, дика и понос племена и уздигнуто народним предањем на највиши степен части и славе. У колико је друштвена средина неразвијеније, у толико се јаче види свака личност, она стоји изнад целине, прати се сваки њен покрет, види се свако њено дело и памти се ако је ко добра госта добро дочекао, пријатеља осветио или певајући сачекао да му