Топола

ним крајевима Арбаније дошао до различних тачака, отуда су и мишљења путника и познавалаца о карактерним особинама Арбанаса врло различна. Та разлика је дакле последица промена које трпи морал са распадањем племенске организације. Могу, према томе, имати право и они који су видели једно, као и они који су видели друго; могу имати право и Марко Миљанов и Прохаска. Али немају права ни они који на основу тих запажања цртају Арбанасе као особито симпатичну расу, као ни они који јој на основу тога споре право да буде у заједници културнога света.

Како морални појмови и личне врлине тако и цео духовни живот Арбанаса носи отисак племенске организације и уских граница жупе. Balkanicus је обратио пажњу и на народну поезију. Скака народна поезија се креће у границама народнога искуства, а народно искуство Арбанаса, као и свих других племена, ограничено је уским видокругом племенскога живота; кроз њу говоре осећања, жеље и тежње људи чији се духовни живот не може да уздигне изнад средине у којој ее они крећу. За потврду тога ми немамо никакве збирке арбанаских народних песама, али имамо збирку песама племена Кучи које потврђују још нешто више, наиме да друкчији карактер нема ни поезија црногорских племена. Сакупили се, например, Кучи у једној механи и, као сви јунаци, пију вино и чине договор за своје велико дело! Један he рећи:

„Знаш, Иване, ннје давно било, Кад нам на Ком Клименти удрише, Посјекоше Радонића Грба, И бијеле овце плијенчше, Нијесмо и’ пушком осветнли..." U

33