Топола

37

ниче један са другим, али један према другом и сваки према привредном организму чине потпуно засебне области, неку врсту државе у држави, тако исто у феудалном државном уређењу држава није органска целина већ прост агрегат појединих области. Са турском државом ове области су биле везане просто механичким везама војничко-управне природе које су се оличавале у једном паши на челу целе области, неком гарнизону или пандуру у вароши, спахији и кадији. Одузмите ма коју од ових функција, замислите да је ма из какћога разлога било немогуће увести је, добијате већ неку врсту аутономне области која живи својим самосталним унутрашњим животом и памти да припада Турској бамо по извесној суми пореза који отсеком плаћа и по одређеној војничкој обавези.

Крајем XVIII века таквих аутономних области било је пуно Балканско Полуострво. 1 Али по аутономним привилегијама најважнија је планинска област од Црне Горе, преко Северне и Средње'Арбаније, Пиндоса, Олимпа до Свете Горе. У овом сиромашном и тешко приступачном планинском појасу, који одваја Адрију од плодних котлина Старе Србије и Македоније, многа места и многа племена уживала су кроз читаве векове врло пространа аутономна права. Ни у време своје највеће моћи Турска није успевала да их подвргне својој непосредној управи, већ се задовољавала простим признањем њене власти и обавезама у данку или војницима или у једном и другом.

1 Вид. Стојан НоваковиН: Турско Царство пред српски устанак. 1880 —1804. Српска Књ Задруга, књ. 94.