Топола

170

Тако нису радили сви они који су нашли склоништа y овој кућици. 0 томе смо ce уверили из забележака y оној књизи. На једној страни je дословце било ово забележено : Веома смо незадовољни с онима који су ce ире нас користили овом кућицом. Отишли су, оставили cee y нереду и неоирано. Посуђе ирљаво , чаше уирљане, лонци масни, крие готово црне ; види ce да нигде иису метлом такнули; иокривачи исиреметани и иуни бува. Рђава оцена за наше иретходнике без стида и срама ! Драга децо, оваква једна кућица са својпм наизменпчшш становнпцима потпуно представља човечанство с његовим поколењпма која иду једно за другим. Ова je кућица наследство, завештано од оних, који су некад претрпели непогоде на планини. Улазећи y њу човек ce oceha као да су га прпмили они који су je подигли. У њој ce налази чист или нечист траг, поштовања достојан или недостојан оних који су y њој провели ма једну ноћ само. Њпхове нас примедбе љуте илп веселе. Све je то историја, све je то архива. Остављајућп je снатрамо за дужност да ову кућицу оставимо y добром стању за оне који ће доћи за нама; прошлост, садашњост, будућност везују ce једна за другу. Треба тако живети да човек буде правпчан и једнак према свима трима. Не заборавите ову кућицу. Сећајући ce ње користићемо ce да утврдимо п објаснимо предмет којп нам je на реду.

Шта може дете за будућност?

Многи између вас можда he ме запитати: в Па шта можемо ми sa будућност? Сувише смо млади да бисмо могли бити ,у стању да учинимо