Топола

193

на рад којим ce стиче и прибавља право на одмор и којим ce прибављају средства да ce тај одмор прпјатно употреби. Орање и сејање иду пре жетве. Пре но што бисмо хтели жети, поорпмо и посејмо. Хранпмо ce црним хлебом пре но белим, помучимо ce пре но што бисмо тражили награду за своје паштење. То je једини озбиљан пут да ce удеси живот и да ce не потпадне ни под чију зависност. Има врло много људи који прво поједу бели хлебац и после тога почињу да ce жале на живот и на црни хлебац. И ово je једна од најгорих последица њихове лудости. Зашто има толико незадоволжих људи којима живот оставља тешку и непријатну успомену, и који ce жале на све и на сваког? Зато, што има врло много људи неувиђавних и несмотрених и који живе од данас до сутра. Они ce журе да уживају, a притом им недостаје потребне енергије да ce подчине дугим напорима којима ce успева да ce себи створи и осигура место y свету. Немарни, равнодушни, пуштају да им живот тече, и то им ce чини пријатно. И кад наиђу рђави и тешки дани, они су лишени свега. Слушајте их тада како ce жале на живот, на ближње, на своје сараднике. Но, нарочито још, погледајте како су неправедни и пуни зависти према онима који, једући y ирво време црни хлебац, сад имају да једу бели. Рекло би ce да им je сваки онај који има штогод, то прпдигао и отео, и да ce, сигуран доказ грамжљивости и изопачености људске, према њима неправедно поступало, и да су награђени незахвалношћу. Међутим, они су сами узрок својега

КРОЗ живот