Топола

196

изазовем ван клупе, и наредим вам да пишете, по чему то радите? Пишемо по дрвеној таблп. На чем стоји клупа и школска табла? На дрвеном поду. Шта сачињава отпорни део таванице над вашим главама и крова над кућом? - Дрвене греде. Кад je хладпо шта трпате y neh? Цепанице. A откуда вам депаниде и дрво за огрев? Од посечених дрвета. Па онда? Па онда, рећи ћемо да нам дрво чини огромне услуге. Седимо на њему, по њему пишемо, по њему ходимо, оно нас штити од непогоде, на послетку њим ce загревамо. И све те услуге дрвбта нам чине по цену свога живота. Да бп успела да нам користе, пре свега треба да буду посечена и истесана y даске, стубове или y дебеле и танке греде. Она су дакле за нас мртва. Да ли ћемо рећи да она све то нису за нас учинила радо и да би она претпоставила да и даље остану усправна, удишући ваздух, напајајући ce светлошћу н росом, усишући својим корењем и жилама снажни сок ; да ли ћемо то рећп? Кад бисмо тако рекли, бпли бисмо превелики незахвалници, увек готови да цовршно размишљамо, и неподобни да ствар дубље посматрамо. И заслужили бисмо да немамо ниједне клупе на коју бисмо сели, ниједне табле по којој бисмо писали, ниједнога стола на којем бисмо радили и јели, ни таванице над главом, нити пода под ногама. Ох ! дрвета! како нам велико добро она чине! За све време дугога сна који ћемо проспавати под земљом, између шест чамових дасака, као пзмеђу шест руку које нас заштпћавају, могли бисмо снивати о дрветима и о услугама које нам она чине, па ипак не бисмо могли изређатн све те услуге, тако их je велики број.