Топола

197

Очекујући то време ми смо још жпвн. И дрпре но што су посечена била су такође жива. Покашто чак из њихова посечена дебла, и ако je стабло оборено, потерају изданци, појави ce нов живот као да би хтео да нас научи тајни обнавжања и васкрсавања. Говоримо дакле о дрветима док још живе. Свакако, мртва дрвета тако су корисна, да и љихово иверје, њихово лишће, њихова кора, па чак xi струготина, могу нам послужити. Али дрвета не очекују да постану мртва па да нам учине добра, и y томе нам дају леп пример. Цео je њихов живот само дуги низ доброчинстава. Схватљиво je што je дрво задахњивало песнике и сликаре; није никакво чудо што су га поједини народи y давнини обожавали. Као год y сунцу, y неизмерном мору, на великом звезданом небу, тако исто има нечега божанског и светог y дрвету. Кад бих могао учинити да то осетите, децо моја, био бих срећан. Тиме бих вас одвео једном од оних чпстих и дивних извора на којима човек налази радост, снагу, доброту, наду. По великим градовима су огромне грађевине, калдрма, тамо и амо велики димшаци из којих кул>а дим црн и густ, Но да ли становници из градова мање воле дрвета. Куда јуре деца да проведу време одмора? По парковима, на шеталишта? A шта даје лепоту овим шеталиштима и овим парковима? Дрвета. Свуда где ce зелени ио какво дрво, ту ce зелени и нада. Као год што ce красуљак осмехује на оне који ce шетају по пољу, тако ce и дрво осмехује на варошанина. У колико je дрво ређе y толико je драгоденије. У њему ce наслућује пријатељска снага, успомена на природу. Дрво нас подсећа