Топола

203

бих вам; понашајте ce готово с неком побожношћу. Онај који може, пролазећи, засецати дрвета својим ножем ; секиром, тестером, који може крхати гране које сунце милује, то je прави дпвљак, вандал, никоговић. У њем je ухватило корена расположење према злу, од њега ce не можемо ни чем добром надати. Дрво нас учи поштовању живота, нежностп према свему оном што клија, што ce развија и расте. Кад избије пз земље и први пут развије своја два листића, сасвим близу земље, дрво тада личи на новорођенче, које je сасвим близу материних груди. Кад ce испне до висине наших глава, тада je као ви младо и весело. То je младо дрво, прави симбол ученика. Још посве нежно, оно би ce лако изменило. Оно тражи поред себе тачку, да би могло расти право, као што дечји карактер тражи очинску постојаност и чврстоћу. С времена на време потребан je вртарски нож да ce њим отклоне непотребни изданци. Затим наиђе дан када пролеће нагони да ce на том дрвету појави први пупољак, a лети да сазри први плод. По том знаку познајете своју слику. Како je мило и пуно воље ово мало дрво, украшено својим првим цвећем, својим првим плодом ! Ви који сте подизали дрвета, разумете како их волпмо, како ce о њима брине, с каквим ce поштовањем њима прилази. Дрветима трсба времена да истерају и порасту, a плоду такође времена да сазри. Кад би сви људи научили и запамтили ову лекцију, не би било толико нетрпљивих, збуњеиих, не бп било толико усијаних глава. Да сазри какав леп плод, потребно je свега помало, супца, кнше, ветра, росе, променљивог времена. Све нам то говори, нама, људским створовима, да ce извр-