Топола

204

сне ствари не стварају ни без муке ни без напора; да бисмо створпли свој властити карактер, неопходно je потребно строгости, искушења, као год што je потребна киша дрветима и плодовима. На једном месту je речено; Под небом, које je увек чисто, срце не сазрева. Кад ce сви џбунови покрију лешницима, шта раде веверице, a шта раде паметни ученици? Једу колико могу. A после тога, помишљају да ово доба изобилности неће увек трајати. Веверица припрема оставу за зпму, a тако ради и ђак. Ево врло лепе лекције о штедљивости којој нас уче сва плодоносна дрвета. У пзвесном тренутку пма много плода, врло много! Несмотрени газе по њему. Али паметни прикупљају тај плод. Знају да неће увек бити тако и да he наићи дани када ће ce човек осећати cpehнпм што ce побринуо да остави y трап коју крушку илн јабуку да њом загаси жеђ. Знате ли шта значп аобирати? Значи после довршене бербе обрати заборављене гроздове, или орахе, јабуке, и заборављене крушке по дрветима. У време кад сам био ђаком, ово ме je веома заннмало. Некорисно би било и рећи да треба очекнути да берба буде потпуно довршена, па да ce приступи побирању; кад бн друкчије било, не би било побирања, већ просто напросто пљачка. Што ce мене тиче, мислим да власници воћњака и винограда треба да даду могућности деци да побпрају. То je њихов принос дечјој радости: свак треба да га пружи с највећим задовољством и с највећом журбохм. Познавао сам неколико старијпх људи који су нарочито по дрветима остављали понешто плода, да бисмо га ми могли побирати. Ови су стари помрли, али нам je н данас драга