Топола

96

фантазвје, па ira кодако иваче да je та фантазија проткава разумом, као што je то сдучај еод Шекспира. Шекспир бапх стога и јесте највећи песник, што je о ч н нешто више од иесника, што je разум, који агвра y фантазији његовој, тако огроман као ни код једног песника више (тако да je, 'касГ што Кардајд добро принећује, још само Гете с њиме y томе сдичан). Гдавну карактеристику Шекспира надази Кардајд y његовој потпуаој објективности, y способности тачне репродукције ствари и људи, нарочито људи : он je y Tone погдеду потпуно равно огдедадо, док су друга више ман>е неравна, конвексно-конкавна огдедада. Тај његов објективитет потиче из саме дубине природе, те су и његова деда као и деда природе савршена, управо сами део првроде. Шекспир je већи од Дантеа, јер je Давте патио и борио ce, ади није победио, док je Шексаир победио патњз жнвота, уздигао ce над њима, од туда веседост његова, његов хумор, којега нема код Дантеа. Шекспир je био пророк, и ако није као Мухамед осећао да je пророк, он je највиши продукт наше енгдеске расе, ведн Кардајд : Шекспир више вреди од индијског дарства. На крају својега есеја о Данте-у и Шекспиру Кардајд ce дотиче Русије, па упоређујући je са Птадијом, која je тада бида још пеуједињена, вели, како je Итадија, и ако слаба, ипак једна, јер ииа своју душу, јер je проговорила, док je Русија са свима својим козацима, топовима н бајонетима још увек само једна нема ведичина, јер нвје имада гдаса генија,