Топола

101

срца као пијанац; где ваш Русо, доведен до лудог очајања, запаљује француску реводуцију својим парадоксима: то je најгоре уређење“ (стр. 225). Мефутим и ако— Кардајд на овај вачин сасма умесно указује ва једну ведику ману модерног друштва, он не чини нвкакве одређеније иреддоге, како да ce томе великоме зду доскочи. Оп саме указује на пример Кинеза, који теже да књижевнике учине својим управљачима, ади нити je вример добро изабран, нвти казује много. Као преставнике хероја као књижевеика Кардајд износи Џонсона, Русоа и Береса. Он 0 сам увифа да врвмери нису добро изабрани и изречно веди, да би Гете био прави преставвик типа књижеваика, онаког како га он замишља. Јер Гете je за њега прави херој, за њега je он „један пдеменити призор, један ведики, старивски херојски човек, говорећи и ћутећи као какав стари херој, y облику најмодернијег, дубоко васпитанов, дубо&о образовавог књижевника“ (стр. 212). Ади с погдедои на енгдеску пубдику, пред којом je држао своја предавања, он je морао напустити мисао да изнесе пред њих сдику тога доиста великог и н>ему омиљевог писда и човека, и зато je прибегао овии трииа херојима, који су во његовоме мишљењу истина хероји, али хероји који су y борби са светом поддегди, који вису усведи да победе као Гете. „То су вре гробни саоменици, та три књижевна хероја, што имам да вам прикажем. То су монумевталне хумке, под којима три духовна дива леже сахрањени.