Топола

оно за шта ce сви пророци боре н за што су ce борили? Дајући називу теократија више симболичан карактер, Карлајл успева, да Нокса чак и због тога опраБда. ÏÏ Олнвер Кромвел исто je то хтео, веди Карлајл. На то ce има приметити, да Кроивел и Нокс нису исто, и да основати теократију као систеи значи всто тако учинити немогуБии пророке, као што и друге сталее и непромешБиве форме живота сиетају правим херојима да ce развију. Али о тоне ће бити говора доцније. Пети тип великог човека, књижевник, сасвим je нова појава. „Никад до, од прилике, пре сто годвна није ce видело да каква велика 'душа живи одвојеао г за себе на тако анормалан начин, нанрежући ce да надахнуће, које je y њој, изрази штампаним кн>игама... а (стр. 207). A књаге су права чуда, оне уверавају људе, оне утичу формирајући чатаве народе и поколења. Л.итература je апоЕалипс нрироде, откровеве „отворене тајне“ љене. Мисао je створила све што носи назвв људске културе, a књига je непосредни израз мисли. II сад треба, вели Карлајл, упоредптк значај књнжевника са бедеин положајем, који он још увек заузина y друштву. Истина да су болови и патње добре, да ce види ko je искрен, ко уме .да трпи. Али не сме ce та борба књижевннка за одржање своје оставити слепом случају, она ce мора организирати, јер уређење y коме „ваш нраљевски Џонсон чами нерадан y соби под кровом, или je упрегнут y japau y издавачевој јазбиив ; где ваш Бернс умире сломљена

100