Топола

Међутим разлози, које за то Карлајл наводи, y главном проистичу из његове основне заблуде стављања вере и фантазије над разуном и енергијом : разуме ce да му онда мистична пророчаа прнрода Кроивелова изгледа већа и дубља од Наполеонове. Међутим ма кодико да je велики Кромвед, оа ни издадека није тако ведики човек као Наподеон. Упоредити ведике до тада y свету нечувеве победе овог оосдедњег са штулама значи само хтети једним поређењем, које вишта не каже, смањити зпачај разума и енергије, чије су оне израз и резудтат. Наподеон je, веди Еардајд, имао y себи доиста једеу црту шардатанства, саао и оа je имао y оспови и црту искрености, ади за њега ce с правои може тврддга оно, ште ce за Kpouведа није дадо тврдвта, наиие да je y почетку био искрен a доцније постао неискрен. У почетку његове победе биле су доиста управљене на то, да француску реводудију учани победоносном y Европи, да оно што je чинидо истинитост њеву приведу y живот. „La carrière ouverte aux talents“, ова изрека Наподеонова садржи y себи право језгро и здравље сваке реводудије и демократије, и она je била девиза вегове прве периоде живота. Ади Наполеон отпада од те своје вере y факта и почиње веровати y привидности : он ступа y савез са аустријским династијаиа, ça папствои, са старим лазкним феудадностима, за које je некада јасно увидео да су лажне ; чак je хтео основати и своју данастију“ (стр. 322, 3). Ова тврђења Карлајлова о Наполеону доиста су сасвим тачна : оп,

109