Топола

110

аристократа ггрироде, ступа y савез са вештачком лажном аристократијои овога света, оа који je био над њима почнње да верује, да су ипак оеи над њим. To je Наподеонова основна забдуда, и ту дежи његов пад. Његова вдада над светом, веди Кардајд, од тада je постада неправедна, нечовечна, тиранска, и off je морао пасти. И кад je пропао и бачеи на Св. Једену, он не може да ce начуди свему томе. Ади шта je све 'то помагадо. „Он je ишао својим путем, a и природа je ишда својим путем. Одвојивши ce једанпут од стварности, он тумара немоћан по празнини ; нема спаса за њега. Он мора да тоне, жадосно као што je ретко с којим човеком бидо : да сдомије своје ведико срце и да уире ; тај сиромах Наподеон : једно ведико оруђе, сувише брзо отупедо док ннје постадо некорисно : наш посдедњи ведики човек“ (стр. 326). Пошто смо тако нздожиди Кардајдове погдеде на хероје и y појединостима, имамо да учинимо еамо једну надомену y односу на његову општу теорију о ведаком човеку, без које би ова издагања остада непотпуна. Кардајд наиме држи да еу сви типови веднких д>уди y основи исто, да су сви они начнњени од исте- грађе, и да би сваки ведики човек могао бити. ма који од оних шест~врета хероја. „Ja признајем а , веди Кардајд „да не знам никојега доиста ведиког човека, којн не би иогао бити све врсте ведиких људи. Песнпк, који би могао да седи само на стодица и да саставља стихове, не би ннкад написао ни једног стиха који би много вредео .. .