Топола

115

je број ствари које ее налазе y простору и времену бееконачан или ограничен, да ли свет y простору има граница, и да ли има граница, т. ј. почетка и свршетка, y времену. Али проблем бескрајности света не само што je проблем Метафизике, него je то y исто доба проблеи Математике и Астрономије. Из саме дефиннције проблема бескрајности излази, да ce ту имају да разликују управо два проблема : проблем бескрајности самог простора и времена, y којима ce ствари еалазе, и вроблем бесврајности самих ствари, које ce налазе y простору и времееу. Обично искуство a таао исто и наука претпостављају наиме, да су простор и време, као општи услов егзистенције ствари, нешто што je одвојено својим бићем од самих материјалнах ствари, sojê ce y њима налазе : проствр и време сматрају ce као празна бића, ноја одређују место материјалним стварима. Тим празним бићима sao таковим бави ce y првом реду Математика, матертјалним стварима y њиховим првии и највећим комплексима (небеска тела) пак Астрономија, тако да je проблем бескрајности простора и времена y првом реду проблем Математике, док je проблем бескрајности материјалних ствари (материјалног универзума) y првом реду проблем Астрономије. Метафизика, као највиша наука, ,има ире свега да испита, да ли je овај претпостављени дуалитет простора и материје тачан, затим да са свога највишег гледишта решава сам проблем. Разуме ce да она при томе мора водити рачуна о