Топола

116

основним резултатима и претпоставкама Математике и Астронсшије, али ипак ce она има на њих на крај крајева да обавре само као критичар, a не да буде њихова слепа слушкиња. У овом чланку ми ћемо ce ограничити само на проблеи бескрајности света y простору, и тај ћемо проблем најпре посматрати са гледишта Метафизике и Математике, па затим са гледвшта Астрономије.

I.

Ради лакшег решавања пробдема ми ћемо прво претпоставити да бескрајност простора, y коме ce свет материјалних ствари налази, вовлачи за собом y исто доба и бескрајност самог тог света ; доктрину дакле, по којој je сам простор бескрајан a материја y њему крајна, нећемо дискутовати, пошто je сама подлога на којој она почива, као што ћемо видети, дажна. Када, дакле, говоримо о бескрајности света y простору, онда тиме мислимо y исто доба и на бескрајност простора и обратно : т. ј. ако je свет бесконачан, онда je и простор бесконачан ; ако je простор коначан, онда и свет y њему мора бити коначан). Први и вајпопуларнији доказ да je свет бесконачан састоји ce y томе што ce тврди, да ми свет не можемо замислити као коначан и крајан, јер чии бисмо зампслили да свет има краја одмах настаје питање, шта je иза тога краја. Одговори ли ce да иза тог краја нема ничега, онда ce, изгледа, намах