Топола

118

тачке С и удаљују ce једна од друге y сасвии супротним дравцима, тано да ће лиеија, по којој ce оне крећу, бити ирава динија. Замисдимо ди да су ce тачке A и В при томе своме кретању зауставиле иа местима A и В, онда одмах настаје питање : зашто ce оне не би могде и даље кретати, кад ми можемо праву динију да замисдимо да ce протеже и ван граница A и В ? A да je ми тако морамо замислкти додази отуда, што кад бисмо дретдоставиди да ce врава дннија завршује код A и В, онда би одмах настадо питање, шта je иза тих тачака, и моради бисмо добити одговор, да je иза љих ништа, из чега опет закључујемо да она мора бити бесконачна. Међутим друго једно посматрање, које je дако учинити, доводи данас до чудног резултата, која део овај закључак чини идузорним. Претаоставити (што je дако нацртати) један читав низ кругова, који имају заједничку дирку. Л.ако je увидети, да што год je подупречвик једног круга већи, да je тим мања aerosa кривина, т. ј. да je круг све бдижи правој линпји. У бесконачности кривина круга достаће очевидео бесноначно мада т. ј. нула, 1 ) тако да ће y тој крајној бесЕоеачности доиста круг достати правом динијом, управо обратно: права динија кругом. Не може ce, наиме, узети да круг бесЕоначног полу-

*) Строго узевши, кривнна круга тек ће y апсолутној бесконачностн постати апсолутно мала, т. ј. нула. Апсолутна бесконачност обухвата y себп апсолутно бескрајни низ бесконачности првог, другог н т. д. реда: на впше та