Топола

119

пречника постаје правом линијом y томе смислу, да престаје бити затворена линија, мора ce данле обрнуто претпоставити да права линија постаје y бесконачности затворена, т. ј. круг. Чим увидимо да права линија AB мора поетати y бесконачности круг, одмах нац се јавља поново, само y нешто дромењеном облику, исто оно питање, које смо мислили избећи претпоставкон њене бесконачности. Да je права AB бескопачна, ми смо само зато препоставили, што ce при претпоставди њене коначности одмах јавља иитање, шта je иза вених крајева. Ово питање ишчезава, ако претпоставимо да je права бесконачна и то тако бесконачна, да ce љени крајеви нигде не приближују једно другоме. Међутии, као што видимо, права на овај начин ее може бити бесконачна, јер ce љени крајеви A и В y бесконачности састају: права ce затвара прелазећи y круг. При овоме затварању истина да престаје оно питање y толиео y колико круг уошпте нема, више никаквих раздвојних крајева, y колико y кругу уопште нема почетка и свршетка, већ су ови про-

се апсолутна бесконачност завршује са бесконачво велнкии које ce више не може повећавати : на ниже она ce завршује са бесконачно малим, које ce више не може умањавати, a то je нула. Али и за круг са бескрајно великим пречником првог реда може ce тврдити да je права линија пошто ré sa бескрајно мало првог реда може с правом тврдити да je нула, кад ce оно упореди са крајном количином .