Топола

120

извољни. Међутим ово важи не само за круг са бесконачним него и за круг са коначним пречникои, тако да ако неби никакве тешкоће при томе бидо код бесконачног круга ње неби бадо ни код коначног круга, мн бисио давде арема томе могди саема лепо претпоставити, да je округди дводимензионадни свет како бескрајан тако и крајан. Међутим чим претпоставимо крајни круг, нама ce намах поново јавља оно горње питање, само сада оно ce више не тиче саме кружне диније већ кружве површине. Као што смо за праву динију (простор од једне димензије) AB моради претпоставити да je бесконачна само да би избегди претпоставку нгшега ван светског простора, исто тако мораио за равну поврлшну (простор од две димензије) претиоетавита да ce простире y свима својим бесконачно многии правдима y бесконачност. И као што смо за праву динију моради претпоставити да je бесконачна, само да бисмо избегди питање шта je иза њених крајева, исто тако, као што видимо, морамо за равну површину крајнег круга претпоставити да je бесноначна. Ади као што je права динија y бесконачности постада затворена т. ј. круг, из истог разлога мора п равна површина y бесконачности постати затворена, т. ј. постати кугда. С једне ce стране, дакле, претвара кружна динија крајнег круга y бесконачности y враву динију (односно обратно), с друге етране претвара ce њепзва равна површина y кугду иди управо y кугдиау површину. Алн сад и овде настаје исти вроцес. Куг-