Топола

121

двна површина захвата y себн раван простор од три димензије, и очевидео je да, као што ce равни простор од две димензије (равеа површана) мора да претвори y бесконачности y крвви простор од две димензије т. ј. y кугласту површину равног простора од три двмензвје, да ce исто тако и равни простор од три димензије мора y бесконачноста претворити y крава простор од три дамензије, који je према томе крива површана која са свију страна затвара равни простор од четврв дамензије и т. д. in infinitum. Из овог извођења издази као несумњив резудхат да, ако je простор бесконачан, он не може имати један ограничен број димензија, на прииер три, већ да број његових димензија мора бити бесконачан и то апсолутно бесконачан, пошто ce онај процес претварања равних простора y бесконачности y криве просторе не може нигде да заустава већ нде до y бесконачаост. Овај резудтат противреча прво и прво искуству, по ком наш реаднв светски простор вма само три дамензаје. Ада ма како ова противречност била ведика и фатадна sa теорвју бесконачности света, ипак ништа не смета преставнику бесконачности претпоставвти, да je овај наш реадни свет од три димензије само један део бесконачног света, односно бескоаачног простора са бескрајним бројем дааензија. Да видано, дакде, да ди ce овом претпоставком простора са бесковачно много димензнја довста нешто добаја : да ди ce оно примарно питање љоме уеаштава ?