Топола

122

Очевидно je, да би ce оно примарно питање овом претаоставком само онда уеиштавадо, ако га неби било могуће више постављати. Ми смо најпре претпоставили да права линија мора бити бесконачеа само зато, што нам je изгледало да тиме престаје важност гштања : шта je иза тога ? Али уверили смо ce даље, да питање тиме не престаје, већ ce само помера даље. Права линија постаје y бесконачности круг, и сада ce исто питање јавља за равну површину, ноју тај круг затвара. Ади како равна површина y бесконачности постаје површином вугле, исто ce питање пренаша даље на равни простор од три димензије, од oßofa на равни простор од четирн димензије и т. д. дакле, да, ако претпоставимо бесконачан број просторних димензија, онда н питање престаје важитн. Међутим, кад дубље погледамо то ее стоји. Ако je број иросторних димензија бесконачан, онда тај број мора бити апсолутно бесконачан : мора престављати бесконачност која ce више не може повећавати. Међутин, као што сваки поједини простор броја димензија ifopa y својој унутрашњости престављати раван простор, то ће исто важити и за овај бесконачни простор апсолутно бесконачног броја димензија, и он мора y својој унутрашњости врестављати равап простор од апсолут ш бесЕОначног броја димензија ; и, као што свави раван простор од n димензија мора y бесЕОначности постати Ерив простор, еоји ограничава нов раван простор од n + 1 димензија, таво ће исто и овај равни простор