Топола

133

док je узрочва веза међу звезданим гомидама и млечном путањом очевидна, те би по томе издазидо да Хершел са својом претпоставком има право. Међутим овакав би закључак био погретан. Кад би магдиее биде засебни звездани - системи, онда би требадо да њвхов распоред на небу буде равномерае, њих би морадо бити y појасу илечае путање исто толи-аа sao и ван ове. Баш тај факат, што магдине тако рећи бегају од мдечне путање, показује да оне стоје y узрочној вези са овом посдедљом, иначе би немогућ био тај љихов однос. Еао год што je несумњиво, да распоред звезданих гомида говори за физичку везу њихову са мдечном путањом, тако исто и распоред маглина говори за физичку везу њихову са овом посдедњои, само што та физичка веза y оба сдучаја вије иста. Да постоји доиста физичка веза звезданих гомида са мдечном путањои и да су оне доиета чланови нашег звезданог система, то je нееумвиво утврђено најновијим испитивањима. Осим тога утврђена Je, и спектрадаом анадизои физичка веза између млечних маглиеа и звезданих гомида, што ce y близави виховој надазе, тако да je тиме сама КантЛ.апласова небударна хипотеза апостанау пданетарних в звезданих система тако реЕи емпириски доказана. Ова посдедња чињеница y ставу je да нам донекде осветди непознату физичку везу која постоји међу шаглинама које су ван мдечее путање и ове последње. Ако ce препостави да je већина маглина гдасовите природе a ова претпоставка није неве-