Топола

роватна и ако није директно потврђена онда ce наш цео звездани систен ииа да схвати првобитно као једна једина велика маглина, из које ce он развио и формирао. Маглине, које почиљу од мдечне путање па востају све меогобројннје што ce даље иде, остатак су од те првобитне ведике маглинд, чији ce центар већ формирао y ведикн звездани систен млечне путање. Овом хипотезом објашњава ce с једне страве факат, зашто маглине тако рећи бегају од млечне путање, с друге стране факат њиховог распореда на небу, с треће стране и cau факат распореда тако званих звезданих гомида y односу на‘ млечну путању. Разуме ce да je ово само једна хипотеза, да би ce објаснила непозната физичка веза међу маглинама и млечном путааом, сама пак та физичка веза као танва несумњива je, и y свакон случају магдине, a тако исто и зкездане гомиле, не могу ce више сматрати као засебни звездани системи већ само и једино као чланови нашег звездаеог система млечне путање. Напослетлу постојп још једаа врло важан разлог противу Хержелове хнпотезе. Оод претпоставком да су маглине даљни системи нових мдечнех путања, Хержел je нашао да би светлост, док би стигла од једне између вих до нас, потребовала пуних пола мидиона година. Међутим доднија испитдвања (Струве) утврдида су, да до нас y опште може дсшрети светдост само ових небеских објеката који су удаљени за 12.000 светлосних година, пошто Хершел није узео y обзир, да ce светлост апсорбира

134