Топола

150

никакве тешкоће да je простор састављен из тачака, ако ce претпостави да су те тачке реалне, јер je сано y том сдучају њихова величина равна 1. Сада пак ми тврдиао да ce права екстензија простора и не састоји y реалнин тачкама већ. само y иреалним. Међутим ово наше садашње тврђење само привидно противречи важем пређашњем тврђешу; ово еадашње тврђење само би онда противречило пређашњем кад би величнва иреалне тачке била равна 0. Чнм je пак утврђено, да, je величина иреалне тачке већа од 0, одмах je тиме већ казано да y екстевзији простора морају и иреалне тачке пграти улогу. Ади и y толико наше садашае' тврђење доиста одступа од пређашњег оне не еамо да морају играти улогу y екстензији вростора, него оне су и једине које ту екстензију сачињавају. У почетку je изгледало да casio реалне тачке, баш зато што им je весумљиво величина равна 1, једино могу сачивавати аростирање простора, сада пак, пошто je утврђева егзистендија иреалвих тачака, излази да су ове последње једине које то простирање чине. Из тога излази само једно: наиме да уеутрашња геометријска структура дискретног вростора није тако проста ствар као што то па први поглед изгледа. У дисвретном простору морамо разликовати два саевим различна конститутивна факта: оно што простор ставља и оно што простор чини. Реалне тачке наиме несумвиво су оно што простор ставља, без чега прбстора неби било, јер су иреалне тачке иогуће само између реалннх тачака, оне